Važna informacija

Volonteri Centra Srce iz meseca u mesec odgovaraju na sve veći broj poziva, a i dalje smo dostupni na samo dve linije. S obzirom na to da smo jedini centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva u Srbiji, i da je naš besplatni broj telefona dostupan sa svih mobilnih mreža i sa fiksnih telefona, događa se da ljudi kojima je u nekom trenutku potrebna pomoć ne mogu da nas dobiju.

Još jedan od razloga zbog kojih su veze često zauzete su i pozivi pojedinaca koji zloupotrebljavaju činjenicu da je poziv Srcu besplatan i dobru volju volontera da ih saslušaju. To nas povremeno dovodi do situacije da osobe kojima je pomoć neophodna imaju problema sa dobijanjem veze.

Molimo vas da, ukoliko Vi ili neko Vama blizak ima potrebu da porazgovara sa našim volonterima, ima strpljenja kada je u pitanju dobijanje slobodne veze. Budite uporni i u slucaju da je veza zauzeta pokušajte da nazovete nekoliko puta u toku dana, i volonter koji je slobodan će Vam se javiti. Volonteri Centra Srce vam se zahvaljuju na poverenju koje im svakodnevno ukazujete i poručuju da su spremni da saslušaju svakoga ko je nazvao sa iskrenom namerom da potraži pomoć.

Završena prijava za prolećnu obuku volontera

Završen je rok za prijave na prolećnu obuku Centra Srce. Hvala mnogo svima koji su nam se javili, i onima koji su dalje prosledili informaciju zainteresovanima.

Postanite volonter Centra Srce – prijave do 31.1.2013.

 Centar Srce svake godine organizuje prolećnu i jesenju obuku za nove volontere. Volonter može biti svako ko je punoletan i ima vremena i želje da pomogne osobama u krizi. Obuka Centra se sastoji iz dva dela. Prvi deo čine deset radionica raspoređenih dva puta nedeljno koje upoznaju polaznike sa bitnim temama i oblastima koje su neophodne za volontiranje u Centru. Drugi deo obuke čini probni rad u Centru koji se odvija pod stalnom supervizijom od strane iskusnijih volontera i traje dva meseca. Nakon ovog postajete punopravni član Centra.

Read more...

21. rodjendan

U ponedeljak, 31.12.2013. navršava se punih 21 godina od dana kada je u ruke prof dr Slobodanke Stanković i dr Slavice Selaković-Bursić konačno došao overen dokument o registraciji Savetovališta za psihološku pomoć učesnicima rata. Bio je to rezultat velikog truda, entuzijazma i priprema grupe studenata završnih godina medicine i psihologije. Ali, kako se kasnije pokazalo, i tek prva stepenica u razvoju jednog veoma značajnog i po mnogo čemu jedinstvenog centra za intervencije u krizi koji danas okuplja oko 50 volontera i odgovori na preko 4000 poziva, poruka i pisama koje stižu od ljudi u trenucima kada im je podrška i razumevanje okoline preko potrebno.

Read more...

Iz ugla volontera

(potpuno lično)

Postoje momenti u životu kada poželimo da doprinesemo. Često su to oni trenuci kada se sami u svojim životima suočimo sa gubitkom, emotivnim krizama, kada smo i sami slabi, ranjivi. Tada negde osetimo potrebu za razgovorom, podrškom, razumevanjem. Nekada je dobijemo, pa shvatajući koliko ona ume da znači, poželimo i sami da to umemo pružiti. Češće je nemamo, pa u prevazilaženju svih tih teških momenata, dobijemo snagu i znanje za koje osećamo da bismo mogli podeliti.

Otkud ja tu? I moj muž bi voleo da zna taj odgovor. :) Ali to je deo koji, čini mi se, nikad neće razumeti. Tu sam upravo zbog toga što deo mene ostaje skriven za pogledemeni bliskih ljudi. Nepodeljen. Nemam utisak da oni mogu to shvatiti na pravi način. S kim da delim? Kako? Zar nismo svi uvek u onom strahu da neće biti shvaćeno? Ili, tačnije, da će biti zloupotrebljeno. Prvom prilikom kada rasprava bude tražila argumente. Da. Otvaranje je teško. Jer nas čini ranjivim. A drugima daje moć da nas povrede. Ne povredi samo grubost, odsustvo potrebe da čuju, prebacivanje na njih same i lično. Ne povredi čak toliko ni nemogućnost da se stvari sačuvaju od daljeg prepričavanja, komentarisanja. Povredi češće samo nerazumevanje. To što ono što nam je istinski dragoceno (razmišljanja, osećanja, strahove, iracionalno) drugi svedu na svoj nivo razumevanja. Zar to nije najveća zloupotreba? I to ona koju teško mo izbeći.

Read more...

Kako vidimo mentalno zdravlje?

Centar “Srce” je organizovao konkurs za fotografije sa temom „Korak ka napred, korak ka sreći“, koji je podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Oko 60 autora je poslalo svoje fotografije, dok su odabrane pregledane preko 7000 puta na društvenim mrežama. Nakon konkursa najbolji radovi su bili izloženi u Kulturnom Centru Grada Novog Sada. Cilj konkursa i same izložbe jeste približavanje značaja mentalnog zdravlja mladima i isticanje sveobuhvatnosti ovog koncepta.

Read more...

Dan mentalnog zdravlja

Kad kažemo zdravlje, uglavnom mislimo na fizičko, telesno zdravlje. Zanemarujemo njegov bitan deo - mentalni. Kao što telo treba zdravo hraniti, razvijati, odmarati, negovati tako i psihu treba hraniti, razvijati, lečiti. Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.

Read more...